Crises, sometimes – as with the current pandemic of the Covid-19 virus, make us forget for a moment how big are our debts, what we like to eat, where we like to go, what our privileges were. Not only ours, but also the ones we consider to have the most power and enjoy the most privileges. Some would say these are big companies, corporations or fashion companies – who make billions and the only thing they care about, are their profits. But what if they are one of the most humane and the most responsible people for changes in our global community, in which, at least on one hand, we live more freely every day?
A woman wearing pants, a sweater and a bag over her shoulder on the street is a daily occurrence, nothing out of the ordinary. No one whispers or hides anymore when talking about AIDS. Nothing will prevent white European woman from having an emotional relationship with an African American. Or is it really so unimaginable for a nun to fall in love? It all seems like it has never been a problem to find two men or two women in a loving relationship.
However, as much as these claims, or at least most of them, sound more or less rational and logical to us. They certainly did not come overnight and, they were encouraged for sure, by fashion industry. Oliviero Toscani, a photographer who worked until 2000 for Benetton, is otherwise accused of controversial photographs, which were used in the campaigns of this Italian brand. On one occasion he told the New York Times in 1991, when their new fashion collection was launched, but also a campaign against AIDS – “I have found that advertising is the richest and most powerful medium existing today, so I feel responsible that I do more than say, ‘Our sweater is pretty.’”
Likewise, Coco Chanel did not accidentally made women’s pants, sew handles on her purses, cut corsets, and by her influence inspired an army of women to wear sweaters. Their hands became free with no purses in them, they could move any way and anywhere they wanted. They were no longer dependent on men, and finally became persons with their first and last name – and proudly standing in pants! From today’s point of view, in the current health and economic world crisis, there are again heroes who, by their own example, are pushing the boundaries, and again some of them come from the world of fashion. The Dior Fashion House has begun manufacturing protective masks, as a sign of support for those who stand on the front lines of defense and fight this invisible enemy – doctors! While money that they will earn from selling masks, they are going to donate to the hospital in Bergamo, the worst hit by this pandemic in Italy.
Fashion is not just a piece of clothing, it gives you a lifestyle! That is why we are eager to launch our line of T-shirts, which as you already know, are not just T-shirts that are inspired by the entrepreneurial spirit – but are T-shirts that will change the way you see the world!
Milica Stefanovic
WEBEN project
Ово није само мајица – ово је поглед на свет!
Кризне ситуације, понекад – као са актуелном пандемијом вируса Ковид-19, нас терају да заборавимо на тренутак колика нам је рата за кредит, шта волимо да једемо, где волимо да излазимо, колике су наше привилегије биле. Не само наше већ и оних, за које сматрамо да имају највише моћи и да уживају највише повластица. Неки би рекли да су то велике компаније, корпорације или пак, модне куће – који зарађују милијарде и једино о чему брину, брину о свом профиту. Али шта ако су они једни од најхуманијих и најодговорнијих за промене у нашој светској заједници, у којој, барем у једну руку – сваким даном живимо слободније?
Жена која носи панталоне, џемпер и торбу преко рамена на улици је свакидашња појава, ништа необично. Нико више не шапуће и не крије се када говори о АИДС-у. Једну белу Европљанку ништа неће спречити да буде у емотивном односу са Афроамериканцем. Или, да ли је заиста тако незамисливо да се часна сестра заљуби? Све изгледа тако као да никад није био проблем да се два мушкарца, или две жене нађу у љубавном односу.
Међутим, колико год нам ове тврдње, или барем већина њих, више-мање звучале рационално и логично. Оне сасвим извесно нису дошле преко ноћи и итекако су биле подстакнуте баш од стране модних кућа. Оливиеро Тоскани, фотограф који је радио до 2000. године за Бенетон, иначе оптуживан за контраверзне фотографије, које су се користиле у кампањама овог италијанског бренда. Једном приликом је изјавио за Њујорк тајмс 1991. године, када је била лансирана њихова нова модна колекција, али уједно и кампања поводом борбе против сиде – ”Открио сам да је реклама најбогатији и најмоћнији медиј који постоји данас, тако да се осећам одговорним да урадим више него да кажем: ,Наш џемпер је леп.’”
Исто тако, Коко Шанел није случајно направила панталоне за жене, зашила ручке на ташне, исекла корсете и својим утицајем инспирисала армију жена да носе џемпере. Њихове руке постале су слободне без ташни у њима, могле су да се крећу како год и куда год желе. Нису више биле зависне од мушкараца, и коначно су постале особе са својим именом и презименом – и то у панталонама! Са данашње тачке гледишта, у тренутној здравственој и економској светској кризи, поново постоје хероји који својим примером померају границе, и опет неки долазе из света моде. Модна кућа Диор је отпочела са производњом заштитних маски, као знак подршке за оне који стоје на првој линији одбране и боре се против овог невидљивог непријатеља – лекаре! Док ће зарађени новац од продаје маски, да донирају болници у Бергаму, највише погођеној овом пандемијом у Италији.
Мода није само комад одеће, она вам даје животни стил! Зато смо нестрпљиви да и ми лансирамо линију наших мајица, које као што већ знате нису само мајице, које су инспирисане предузетничким духом – већ су оне мајице које ће променити начин на који видите свет.
Милица Стефановић
WEBEN пројекат